Значење научне комуникације – Sensemaking праксе

Значење научне комуникације – Sensemaking праксе

Крајем октобра 2020. године одржана је онлајн радионица у виртуалном простору Retninkerspace-а у Србији. Ову радионицу је организовао Центар за промоцију науке у оквиру европског пројекта RETHINK који се бави научном комуникацијом. Научна комуникација нам, између осталог омогућава да боље разумемо науку и однос науке и друштва у околностима у којима се налазимо. 

Током претходних месеци, у сарадњи са научно-истраживачким институтом Атена при Врије Универзитету у Амстердаму, Центар за промоцију науке је спровео истраживање како се појединац сналази у свакодневном животу користећи различите изворе информација о пандемији Ковид-19. На основу интервјуа у осам европских земаља, укључујући и Србију, прикупљено је 250 значајних података о начинима размишљања уочених код припадника различитих друштвених, старосних, образовних, интересних, економских и других група.

Тема радионице била је истраживање процеса на који начин разумевамо науку и однос науке и друштва нарочито када имамо у виду море информација на дигиталним медијима са којима се срећемо током пандемије.

У циљу да схватимо смисао и испитамо како развијамо разумевање наше сложене стварности на радионици смо  се ослонили на Sensemaking праксу (процес у коме човек проналази значење у  индивидуалном и колективном искуству). Нека од главних питања о којима су учесници дискутовали била су: Како да са 50% знања донесемо 100% тачну одлуку? Где се и како информишемо?  На основу чега одлучујемо које ћемо мере поштовати, а које не? Које информације сматрамо тачним, а које нетачним? Коме верујемо?

У покушају да дамо одговор на ова и слична питања из личног и заједничког угла, закључак је да су у фокусу научне комуникације ширење дигиталне и научне писмености, подизање свести да се наука базира на чињеницама и потреба да се научници и грађани више укључе у заједнички јавни дијалог.