ИСТРАЖИВАЊЕ КВАЛИТЕТА У НАУЧНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ

ИСТРАЖИВАЊЕ КВАЛИТЕТА У НАУЧНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ

Током јесени, 28. октобра и 12. новембра, тим са ЕУ пројекта RETHINK на коме је ЦПН један од парнера, организовао је две онлајн радионице у оквиру Rethinkerspace-а у Србији. Теме радионица обухватиле су Sensemaking праксе и истраживање квалитета у научној комуникацији. Кључни исходи показали су да је научна комуникација, која је главни фокус пројекта RETHINK, парадигма широм Европе.

На другој радионици бавили смо се истраживањем квалитета научне комуникације у ери дигитализације, на основу истраживања које је спровео Универзитет Цепелин из Немачке. 

Ово се истраживање ослонило на тзв. Делфи методу, која је име добила по пророчишту у Делфима. Делфи приступ „служи за генерисање разумно поузданих изјава за питања о којима постоје само непотпуна знања, неутемељене хипотезе или пуке претпоставке. То се дешава кроз колективну интелигенцију, структурирану употребу знања стручне заједнице – укључујући прећутно знање и у извесној мери разменом аргумената, идеално у простору без доминације“ (Steinmuller 2019, 34). Метода се примењује у окружењима где је циљ предвиђање, истраживање сагласности или неслагања, развијање стандарда или процена одређеног развоја. Делфи студије стога могу подразумевати истраживачке, прогностичке или нормативне елементе (Cuhls 2019, 5). У погледу основне трансформације јавне научне комуникације и сродне промене за процену квалитета, такав приступ се показао најприкладнијим.

Резултати истраживања показали су да експерти широм света имају комплексан угао гледања како на постојеће критеријуме квалитета, тако и на начин промовисања и обезбеђивања стандарда квалитета у научној комуникацији. Наставак истраживања, међутум, открива бројне заједничке особине и сличне перспективе у погледу уопштавања стандрада квалитета и приступа који се односе на разноврсне захтеве у различитим окружењима.

Кроз интензивне дискусије и интерактивне вежбе на радионици, могла су се чути разна мишљења која су у суштини доводила до сличних закључака о овој теми. То нам открива сложеност екосистема научне комуникације који је итекако жив.